Pitanje preraspodele radnog vremena i primene ovog pravnog insistuta se u našoj praksi najčešće postavlja tokom leta, kada poslodavci koji imaju povećan obim posla (obavljaju sezonski rad ili iz drugih razloga imaju povećan obim posla) imaju potrebu da iskoriste zakonom date mogućnosti i prerasporede radno vreme, uz što manji uticaj na svoje troškove. Primenom ovog instituta zakonom je poslodavcima data mogućnost da rad zaposlenih organizuju na način da u određenom periodu zaposleni rad obavljaju u dužem trajanju od punog radnog vremena (i to do 60 sati nedeljno) kada za to postoji potreba, a kada prestane povećan obim posla da zaposleni obavljaju radu kraćem trajanju, sve na način da ukupno radno vreme zaposlenog u periodu preraspodele u proseku ne bude duže od ugovorenog radnog vremena zaposlenog.
Preraspodela radnog vremena se ne smatra prekovremenim radom, a period preraspodele može trajati šest (ili eventualno do devet) meseci. Period preraspodele se u načelu vezuje za kalendarsku godinu, ali zakonodavac ostavlja mogućnost poslodavcu da svojim internim propisima predvidi da se preraspodela ne vezuje za kalendarsku godinu. Takođe, iako zakon striktno ne daje odgovor na pitanje da li poslodavac može nakon isteka jednog perioda preraspodele ponovo da uvede preraspodelu, važeća mišljenja nadležnog ministarstva daju potvrdan odgovor na ovo pitanje. Naime, nema smetnji da poslodavac koji je uveo preraspodelu radnog vremena za prvih šest meseci u toku kalendarske godine uvede ponovo preraspodelu u narednih šest meseci.
Procedura organizovanja rada na ovaj način je jednostavna i dovoljno je da poslodavac donese odluku kojom će definisati rokove, uslove i razloge za preraspodelu, te da o istoj na odgovarajući način obavesti zaposlene koji su dužni da se odluke pridržavaju po njenom stupanju na snagu.
Važno pravno, ali i faktičko pitanje koje se postavlja u vezi sa preraspodelom, jeste na koji način odnosno u kom iznosu poslodavac treba da isplaćuje zaposlenom zaradu za vreme preraspodele radnog vremena. Zakon ne daje odgovor na ovo pitanje, ali akti inspektorata za rad ukazuju da se zarada isplaćuje za obavljeni rad i vreme provedeno na radu, pa shodno tome, poslodavac treba da obračuna i isplati svakog meseca ukupne radne sate koje je zaposleni ostvario tokom perioda preraspodele. Navedeno znači da kada zaposleni u određenom mesecu rad obavljaju u dužem trajanju od punog radnog vremena, treba da budu i isplaćeni srazmerno tome, i suprotno, u mesecima kada se rad obavlja u kraćem trajanju od punog radnog vremena, zarada za taj period takođe treba da im se obračuna i isplati zavisnosti od vremena provedenog na radu, odnosno u nižem iznosu.
Tekst je lični stav autora i ne predstavlja pravni savet.
Autor: Ivana Bulatović, advokat
