MOTIKA LAW OFFICE

Pružanje usluga povezanih sa digitalnom imovinom

BUSINESS | ECONOMY

READ MORE

Obavljanje “menjačkih” poslova ili posredovanje u prodaji i kupovini kriptovaluta u Srbiji nije novina, ali je novina njihova regulativa. Počev od 30. juna 2021. godine, kao datuma primene usvojenog Zakona o digitalnoj imovini (“Zakon”), pružanje takvih i sličnih vrsta usluga postaje regulisano i zahteva ispunjenje određenih uslova, uključujući pribavljanje prethodne dozvole nadzornog organa.

Zakon propisuje da su sva lica koja pružaju ili nameravaju da pružaju usluge povezane s digitalnom imovinom („Pružaoci usluga“) dužna da do 29. juna 2021. godine, usklade svoje poslovanje i opšte akte sa odredbama Zakona i pratećim podzakonskim aktima i da podnesu nadzornom organu odgovarajući zahtev za dozvolu.

Zakon propisuje da Pružaoci usluga mogu biti samo privredna društva (osnovana u nekoj od formi koje definiše Zakon o privrednim društvima), propisuje vrste usluga i uslove koje privredno društvo mora da ispuni kako bi pribavilo dozvolu za pružanje takvih usluga.

Usluge povezane sa digitalnom imovinom

Zakon definiše sledeće vrste usluga (u daljem tekstu: „Usluge“) povezanih sa digitalnom imovinom:

  1. prijem, prenos i izvršenje naloga koji se odnose na kupovinu i prodaju digitalne imovine za račun trećih lica;
  2. usluge kupovine i prodaje digitalne imovine za gotov novac i/ili sredstva na računu i/ili elektronski novac;
  3. usluge zamene digitalne imovine za drugu digitalnu imovinu;
  4. čuvanje i administriranje digitalne imovine za račun korisnika digitalne imovine i sa tim povezane usluge;
  5. usluge u vezi sa izdavanjem, ponudom i prodajom digitalne imovine, sa obavezom njenog otkupa (pokroviteljstvo) ili bez te obaveze (agentura);
  6. vođenje registra založnog prava na digitalnoj imovini;
  7. usluge prihvatanja/prenosa digitalne imovine;
  8. upravljanje portfoliom digitalne imovine;
  9. organizovanje platforme za trgovanje digitalnom imovinom.

Zakon propisuje da Pružalac usluga može da obavlja samo poslove i usluge koji su neposredno povezani sa Uslugama. Dakle, ne može da se bavi i nekom dodatnom delatnošću koja nije povezana sa Uslugom za koju je dobio dozvolu.

Jedini izuzetak su brokersko-dilerska društva i organizatori tržišta u smislu Zakona o tržištu kapitala, koji osim svoje delatnosti, mogu da pružaju i usluge povezane sa digitalnom imovinom po dobijanju dozvole nadzornog organa.

O navedenom ograničenju treba voditi računa prilikom izdavanja digitalne imovine. Iako zakon daje mogućnost da  digitalnu imovinu (putem inicijalne ponude digitalne imovine tzv. ICO) mogu da izdaju kako pravna lica, tako i preduzetnici i fizička lica, bez pribavljanja dozvole nadzornog organa, prilikom pripreme ICO projekta treba paziti da se u projekat ne uključi  i neka aktivnost za koju je potrebna dozvola za pružanje usluga povezanih sa digitalnom imovinom, npr. čuvanje digitalne imovine. U takvoj situaciji izdavalac digitalne imovine koji je u beli papir uključio i neku aktivnost koja se smatra Uslugom, će prekršiti zakon jer posluje bez dozvole za pružanje Usluga, što je kažnjivo.

Zakon navodi da za savetodavne usluge nije neophodna dozvola, s tim što zakon obavezuje lica koja pružaju savetodavne usluge bez dozvole da o tome obaveste svakog korisnika usluga i da takvu informaciju istaknu na svojoj internet prezentaciji. Pružaoci savetodavnih usluga pored privrednih društava, mogu biti i preduzetnici i fizička lica koja u vidu zanimanja obavljaju delatnost slobodne profesije (npr. advokati).

Savetodavne usluge obuhvataju investiciono savetovanje, davanje investicionih preporuka, savetovanje u vezi sa strukturom kapitala, poslovnom strategijom, izdavanjem digitalne imovine i sličnim pitanjima, kao i druge savetodavne usluge povezane s digitalnom imovinom.

Ko može biti Pružalac usluga

Pružalac usluge može biti privredno društvo osnovano u skladu sa odredbama Zakona o privrednim društvima i koje je pribavilo dozvolu nadzornog organa.

Dakle, opšte pravilo predviđa da Pružalac usluga može biti svako privredno društvo koje ispunjava Zakonom predviđene uslove i pribavi dozvolu nadzornog organa.

Međutim, uz opšte pravilo, Zakon predviđa zabranu za finansijske institucije pod nadzorom Narodne banke Srbije da obavljaju Usluge, sa izuzetkom koji bankama omogućava da pružaju uslugu čuvanja digitalne imovine tj. čuvanja kriptografskih ključeva.

Ova odredba onemogućava banke da pružaju usluge u vezi sa digitalnom imovinom. Pretpostavka je da je cilj takve odredbe bio da se ne ugrozi poslovanje i likvidnost banke zbog opšte prihvaćene pretpostavke da je sve što se tiče digitalne imovine nestabilno. Međutim, čuvanje digitalne imovine, koje je ovim Zakonom povereno bankama, može predstavljati veći poslovni rizik po banku od npr. trgovanja digitalnom imovinom, jer u slučaju da banka izgubi ili ošteti kriptografske ključeve koje čuva (na bilo koji način, uključujući i zloupotrebu od strane zaposlenih), postojaće odgovornost za štetu koju je banka nanela trećim licima.

Za Pružaoce usluga Zakon propisuje obaveznu visinu osnivačkog kapitala u visini od 20.000,00 evra za bilo koje Usluge, osim za usluge prihvatanja/prenosa digitalne imovine i usluge upravljanja portfoliom digitalne imovine, u kojim slučajevima je Pružalac usluga dužan obezbediti minimalan osnivački kapital u visini od 50.000,00 evra, kao i u slučaju pružanja usluge organizovanja platforme za trgovanje digitalnom imovinom kada je Pružalac usluge dužan obezbediti minimalan osnivački kapital u visini od 125.000,00 evra. Navedeni minimalni kapital može biti novčani i nenovčani, s tim da najmanje polovina takvog kapitala mora biti upisana i uplaćena u novcu.

Dozvola za pružanje Usluga

Privredna društva su dužna da pre otpočinjanja pružanja Usluga dobiju dozvolu za obavljanje takve delatnosti od nadzornog organa.

Koji je od dva nadzorna organa nadležan za izdavanje dozvole zavisiće od vrste Usluge za koju se dozvola traži, odnosno od toga da li se radi o uslugama povezanim sa virtuelnim valutama (u kom slučaju nadzorni organ je Narodna banka Srbije) ili o uslugama povezanim sa digitalnim tokenima (u kom slučaju je nadzorni organ Komisija za hartije od vrednosti). Kada je reč o hibridnoj digitalnoj imovini, nadležnost za davanje dozvole će imati oba navedena organa.

Zakon dalje propisuje dokumentaciju koja se podnosi uz zahtev za dobijanje dozvole, postupanje nadzornog organa po zahtevima i odluke koje se donose po podnetim zahtevima, ali uz ostavljanje prava nadzornim organima da podzakonskim aktima propišu detaljnije uslove i način izdavanja dozvole.

Lica koja su članovi uprave ili rukovodioci Pružaoca usluga takođe moraju da ispunjavaju određene uslove i na njihov izbor saglasnost daje nadzorni organ, koja saglasnost se kasnije može povući pod uslovima propisanim Zakonom. Zakonom su propisani i drugi uslovi koje Pružalac usluga mora da ispuni i to uslovi koji se odnose na kadrovsku i organizacionu osposobljenost i tehničku opremljenost Pružaoca usluga, i dr.

Po podnetom zahtevu za davanje dozvole, nadzorni organ donosi odluku u roku od 60 dana od dana prijema urednog zahteva. U slučaju da po oceni nadzornog organa zahtev nije uredan, rok počinje da teče od kada podnosilac (po oceni nadzornog organa) otkloni nedostatke, tako da je rok od 60 dana u praksi relativan.  Po dobijanju dozvole, Pružalac usluge se registruje u registru pružaoca usluga koji vode nadzorni organi u koje se upisuju Zakonom propisani podaci, što je nova vrsta registra koja do sada nije postojala.

U slučaju da nadzorni organ odbije zahtev za davanje dozvole, podnosilac ne može podneti novi zahtev u roku od godinu dana od dana donošenja rešenja o odbijanju.

Treba napomenuti da je rešenje kojim se o zahtevu odlučuje konačno, što znači da se protiv istog ne može podneti žalba, već se isključivo može pokrenuti upravni spor. U upravnom sporu nema mogućnosti za donošenje odluke u pogledu osnovanosti zahteva za izdavanje dozvole, već se može odlučivati samo da li je nadzorni organ postupao u skladu sa procesnim pravilima. Dakle, Narodna banka Srbije i Komisija za hartije od vrednosti su jedini organi koji mogu odlučiti da li su  ispunjeni uslovi za izdavanje dozvola i njihova materijalna odluka se ne preispituje.

Trajanje dozvole nije vremenski ograničeno, ali može prestati na neki od sledećih načina: 1) kada nadzorni organ donese rešenje o oduzimanju dozvole; 2) kada je Pružalac usluga brisan iz registra privrednih subjekata usled statusne promene i 3) kada je otvoren stečajni postupak ili pokrenut postupak prinudne likvidacije nad Pružaocem usluga.

Zakonodavac predviđa i druge obaveze Pružaoca usluga koje se odnose na poslovanje i kojih je Pružalac usluga dužan da se pridržava za sve vreme pružanja Usluga. Tako, Pružaoci usluga su dužni da u svom poslovanju primenjuju propise koji se tiču sprečavanja pranja novca i finansiranja terorizma, odredbe koja se odnose na zaštitu korisnika digitalne imovine, kao i odredbe koje se tiču prenosa novčanih sredstava, izvršenja naloga korisnika, prigovora korisnika, vođenja evidencija i izveštavanja nadzornog organa, poslovnih knjiga, revizije finansijskih izveštaja i drugo.

Efekat Zakona na postojeće Pružaoce usluga

Zakon u prelaznim i završnim odredbama donosi problem čije rešenje u praksi tek očekujemo. Naime, do 29. juna 2021. godine Pružaoci usluga povezanih sa digitalnom imovinom treba da se usklade sa zakonom i podzakonskim aktima (kojih još uvek nema i za koje Zakon ne predviđa rokove donošenja) i da podnesu zahtev za dozvolu.

Sa druge strane, kako je u Zakonu navedeno da se Zakon primenjuje po isteku 6 meseci od dana njegovog stupanja na snagu (dakle datum primene zakona je 30. jun 2021. godine), navedeno znači da nadzorni organi tek od tog datuma mogu da odlučuju o podnetim zahtevima.

Pošto nadzorni organi nemaju osnova da Zakon i ovlašćenja koja im daje Zakon primene pre nego što Zakon bude u primeni, moguće je pretpostaviti da će 30. juna 2021. godine  Narodna banka Srbije i Komisija za hartije od vrednosti imati pred sobom veliki broj podnetih zahteva.

Rok za  odlučivanje po podnetim zahtevima je 60 dana od dana podnošenja urednog zahteva.

Praktična posledica ovakvog zakonskog rešenja je da će postojeći pružaoci usluga, npr. postojeće menjačnice kriptovaluta (kao najčešći oblik poslovanja koji kod nas postoji i koji se odnosi na usluge povezane sa digitalnom imovinom), kao i svi ostali subjekti koji pružaju druge Usluge, biti primorani ili da zastanu sa svojim  poslovanjem dok ne dobiju dozvolu (što u idealnim uslovima može biti do 60 dana) ili da budu izloženi ozbiljnom riziku sankcionisanja teškim kaznenim merama ako nastave da rade i u periodu od dana primene zakona do dana donošenja rešenja po podnetom zahtevu za dozvolu.

Ako se ne otkloni ovaj propust do dana primene ovog Zakona, dobrih rešenja za postojeće pružaoce usluga nema, ali ni za nadzorne organe koji su dužni da zakon primenjuju zakonito.

Na žalost, ovakvi propusti ili greške zakonodavca nisu novina u postupanju prilikom donošenja zakona, sličan problem je napravljen i izmenama Zakona o izvršenju i obezbeđenju, što je zahtevalo dodatno angažovanje u cilju prevazilaženja  problema koje je sam zakonodavac stvorio. Iako Ustav RS određuje kada Zakon stupa na snagu, naši zakonodavci imaju manir da definišu i od kada se zakon primenjuje (što Ustav kao kategoriju ne poznaje i što bi u opravdanim slučajevima moglo da bude primenjeno samo u odnosu na pojedine članove zakona), što upravo dovodi do problema koji je ovde predočen.


Ovaj tekst ne predstavlja pravni savet, već stav autora. U narednim tekstovima, iznećemo dodatna razmatranja pojedinih pojmova iz Zakona o digitalnoj imovini.

Autori: Ivana Bulatović, advokat i  Željka Motika, advokat